—————

—————

—————

—————

—————

—————

Рођен је 26. октобра 1941. у Банатском Новом Селу. Правни факултет у Београду завршио је 29. јуна 1964. године с просецном оценом 9,85, магистрирао на истом факултету 1969, а докторирао 1973. Почетком 1970. изабран за асистента на предмету Увод у право. Марта 1973. осуђен на пет месеци затвора, условно на две године, због тзв. ширења лажних вести. Потом је 31. децембра 1975. једногласном одлуком Наставно-научног већа избачен на улицу због тзв. морално-политичке неподобности. На Правни факултет је враћен тек 1. јануара 1991. у својству редовног професора.

Поред већег броја чланака објавио је следеће књиге:

–      Филозофија отвореног друштва. Политички либерализам Карла Попера (1975);

–      Могућности слободе у демократији (1981);

–      Уставност и федерализам. Судска контрола уставности у англо-саксонским федерацијама (1982);

–      Страначки плурализам или монизам (1983), коаутор Војислав Коштуница;

–      О непријатељу (1989);

–      Револуционарни макијавелизам (1939);

–      Тито – технологија власти (1991);

–      Слободан против слободе (1991);

–      Право као умеће слободе. Оглед о владавини права (1994);

–      Увод у право I. Основни појмови и државни облици (1994);

–      На рубовима српства (1995);

–      Устав као јемство слободе (1996);

–      Увод у право II (1996), коаутор Радмила Васић;

–      Затирање српства (1996);

–      Лутка у туђим рукама (1998);

–      Хаг против правде (1998);

–      Од протектората до окупације (1998);

–      Апсолутна и ублажена правда у Есхиловој Орестији (2001), коаутор Мирјана Стефановски.

—————