Два пута је био на стручном усавршавању у  Sommerhochule у Штроблу (Аустрија), коју организује и стипендира Универзитет у Бечу, као и на курсу за Упоредно право на Правном факултету у Стразбуру (Француска), са стипендијом тог факултета. У току школске 1987/88. године завршио је специјализацију у Италији (Corso di perfezionamento in Diritto romano), на Правном факултету у Риму (La Sapienza), где је одбранио два рада: La iurisdictio del praetore (ментор проф. F.Serrao) и Cura minorum (ментор проф. P. Catalano). На основу постигнутог успеха уручена му је „Награда града Рима“ – Il premio dal Comune di Roma (диплома и новчани износ намењен даљем усавршавању), која се додељује сваке године најбољим страним учесницима са овог специјалистичког курса.

Област научног интересовања др Жике Бујуклића обухвата теме из античке правне историје, кроз радове посвећене генези појединих институција римског права, па све до њихове рецепције у средњовековној Европи и нововековној Србији. Његова истраживања се крећу од времена настанка римског права и појаве закона као извора права (што неминовно подразумева потребу дефинисања односа према обичајном праву), преко класичних института римског права, све до рецепције римског права и статутарног права средњовековних градова на Јадрану, посебно статута и уређења Будве.

На основу изворне архивске грађе објавио је рад Две ишчезле будванске породице (Дибрани и Ђина), Историјски записи, Подгорица, 2000, 95-105. Објавио је одредницу већег обима у Лексикону српског средњег века, (в. „Статути“), Београд, 1999, 702-716 (ур. С.Ћирковић и Р. Михаљчић), а аутор је и десетак одредница из области римског права у допуњеном и измењеном издању Правне енциклопедије (ур. С.Перовић, Ј.Даниловић и др.). Објавио је више приказа дела страних аутора, у домаћим и страним публикацијама.

Списак осталих радова:

Рецепција римских правних концепата и европска интеграција Србије, у: »Правни капацитет Србије за Европске интеграције«, бр. 2, Београд 2007, 217-234.

Римски корени европског комунитарног права, у: „Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије“, књ. 1, Београд 2011, 146-158.

Три епохе један правни концепт: ius civile, ius commune, ius Europaeum, Зборник Матице српске за класичне студије 14/2012, 213-220.

Leges sacratae – plebiscita – Leges XII tabularum, у: “Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ”, Београд 2012, 504-523.

Формирање правне терминологије код Срба у XIX веку (1), у: “Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије”, кн. 2, Београд 2012, 146-169.

Формирање правне терминологије код Срба у XIX веку (2), у: „Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије“, књ. 3, Београд 2013, 124-142.

‘Laudatio Turiae’ – fons iuris cognoscendi, Зборник Матице српске за класичне студије, 15/2013, 7-33.

‘Inter arma silent leges’ – рат и злоупотреба права (историјскоправни аспект), Зборник са међународног научног скупа „Злоупотреба моћи и међународно кривично право“ на Тари 2014. године, 195-220.

Европске интеграције Србије и алтернативно решавање спорова (АДР): иновација и (или) древна правна традиција, Зборник са саветовања „Реформа права у привреди“, одржаног у Врњачкој Бањи, 7-9/2014, 434-452.

Римска државноправна традиција у контексту европских интеграција Србије, Српска политичка мисао, 1/2014, 55-72.

О српском преводу ‘Пандекта’ Лудвига Арнтса (1890/1896), у: „Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије“, књ. 5, Београд 2015,151-160.

Специфична улога религије у правном животу античког Рима, у: „Религија, политика, право“, Београд-Будва 2015, 47-64.

Римско-византијска правна традиција и право средњовековне будванске комуне, Паштровски алманах, вол. II, Петровац-Свети Стефан, 2016, 361-381.

Ambitus suffragiorum – предизборне манипулације у античком Риму у контексту савремене политичке праксе, у: “ Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем србије”, књ. 6, Београд 2016, 148-160.

Одбрана доктората песника Лазе Костића у Пешти 1866. године: ‘dissertatio ‘ или ‘theses‘ ?, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, кн. 7, Београд 2017, 144-157.

Државноправни аспект идентитетског преображаја Србије од средњег века до савременог доба, у: „Идентитески преображај Србије“, Београд 2017, 177-194.

Докторска дисертација песника Лазе Костића ‘De legibus serbicis Stephani Uros Dusan’ , Анали Правног факултета у Београду, ЛXВИ, 1/2018, 22-44.

Римско право у докторским ‘тезама‘ Николе Крстића из 1854. године, Анали Правног факултета у Београду, 3/2018, 31-56.

Богишићев утицај на правну лексику Лазе Костића током превођења Дернбургових ‘Пандекта’, у: „Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору (1888-2018)“, ЦАНУ, књ. 13, Подгорица 2018, 63-100.

Il contributo al campo giuridico del poeta Serbo Laza Kostić, in: “Liber amicorum Janez Kranjc” (ed. M. Kambič, K. Škrubaj), Ljubljana 2019, 57-70.

Научни значај приступних предавања професора римског права на Лицеју и Великој школи у Београду, у: “Идентитески преображај Србије”, Београд 2019, 13- 36.

Bogišić’s Correspondence with Laza Kostić, Serbian Poet and Lawyer (Doctor Utriusque Iuris), Зборник са Међународне конференције “Упоредна истраживања грађанских права између модерних јужнословенских подручја и Јапана: структура, поријекло, језик”, ЦАНУ, 19-20. новембра 2019. године (у штампи, 45 стр.).

Радови овог аутора су цитирани у домаћој и страној научној литерарури, као и на стручним wеб-страницама (списак цитата до 2018).

Књиге и монографије:

Уџбеник проф. Бујуклића Римско приватно право објављен је 2011. године (Центар за издаваштво и информисање Правног факултета у Београду), а 2018. је изашло осмо, измењено и допуњено издање.

Магистарска теза Правно уређење средњовековне будванске комуне (са уводном студијом академика С. Ћирковића) објављена је 1988. године (Архив Будве), а измењено и допуњено издање 2014. године (Правни факултет у Београду). Приредио је и редиговани превод статута овог града (Н. Вучковића), уз репринт издање његовог каснијег италијанског преписа: Средњовековни статут Будве, 1988 (Архив Будве).

Докторску тезу Закон као извор права у античком Риму (настанак и најранији почеци) објавио је Правни факултет у Београду 2012. године.

Обиман рад енциклопедијског карактера ФОРУМ РОМАНУМ – Римска држава, право, религија и митови (који је објавио Центар за публикације Правног факултета у Београду и Досије 2005. године) проф. Бујуклић је наменио студентима прве године Правног факултета, као приручник за предмет Римско приватно право. Ово дело је награђено из фонда Задужбине Веселина Лучића као најбоље научно остварење професора и сарадника Београдског универзитета за 2005. годину. Поменуту награду Универзитет додељује на основу јавно расписаног конкурса, а Комисију сачињавају двојица проректора и професор БУ кога Савет Универзитета претходно именује за председника Задужбине. Наведена одлука донета је једногласно, уз образложење да „студија професора Жике Бујуклића представља продор у научном истраживању, како по својој методолошкој иновативности, тако и по начину излагања сложене материје везане за државноправну и културну историју римске цивилизације“. Приручник је наишао на веома добар пријем код студената и до сада је изашло седам издања, која су временом знатно допуњавана, тако да последње из 2015. године има 850 страница. (Осврти у штампи: 1, 2, 3, 4)

Најновији публиковани рад проф. Бујуклића је научна монографија Правнички домети песника Лазе Костића, Београд 2018 (Правни факултет, Службени гласник, Досије Студио), за коју је 2019. године добио Награду града Београда, највише признање из области друштвених и хуманистичких наука. (слика дипломе), (рецензије монографије).

Учествовао је у раду научног скупа Облетница 700 година Винодолског закона (у Загребу 1988. године) са рефератом: Средњовековно право Будве и Винодола и Сто година Општег имовинског законика за Црну Гору (у Титограду 1988. године) са прилогом: Рукопис Будванског статута у Архиву Валтазара Богишића. У Историјском институту САНУ је исте године одржао предавање на тему Елементи средњовековног српског права у Статуту Будве.

Из области Римског права објавио је чланак О садржини појма lex у римском праву, Анали Правног факултета у Београду, 4-6/1996, 53-75, и Почеци римског законодавства, у зборнику Правна држава у антици, Београд, 1998, 99-140. Учествовао је на међународним научним скуповима са радовима из правноисторијске проблематике и објавио их у угледном романистичком часопису Revue Internationale des Droits de l´Antiquité (RIDA): Leges Regiae: Pro et Contra, vol. XLV, 1998, 89-142, који је изложио на 52e Session de la Societé Fernard de Visscher pour l´histoire des droits de l´antiquité (SIHDA), одржаног у Мадриду 1998. године, и текстAncient and Modern Concepts of Lawfulness, vol. XLVI, 1999, 123-163 /= Balkans Law Rewiew, vol. 2, 4/1999, 15-29/, који је изложио на наредном конгресу истог научног удружења (53th Session), одржаног у Анталији (Турска) 2000. године. Учествовао је такође на конгресу овога удружења одржаном 2001. године у Ротердаму (54th Session), са рефератом La ricenzione dottrinalia del diritto romano nella Serbia moderna, као и на конгресу одржаном 2002. године (56th Session) у Каљарију (Сардинија), са рефератом On the Contents of the Notion of „Lex“ in Roman Law, а 2004. године на конгресу у Рио де Жанеиру-Сао Паолу (58th Session), одржао је реферат On Magdelain’s Concept of ‘lex’ in Roman Law, који је објављен у Риму, у научној ревији Bulettino dell’Istituto di Diritto Romano (BIDR), Roma 2000-2001, ser. III (vol. 42-43), 173-183. Опширан извештај са овог научног скупа објавио је у Зборнику Матице српске за класичне студије, Нови Сад, 6/2004, 192-199. Реферат Doctrinal Reception of Roman Law Tradition in Post-Ottoman Serbia, изложио је на конгресу правних историчара (SIHDA) одржаног у Оксфорду 2012. године (66th Session), а 2014. године са предавањем Roman-Bysantine Legal Tradition and Law of the Medieval Commune of Budva, учествовао је на скупу овог друштва у организацији Università Federico II у Напуљу (68th Session), а 2017. године са радом Serbia’s first textbook of Roman Law (published in 1857) на скупу у Болоњи-Равени (71th Session).

На међународном конгресу VII Colloquio dei romanisti delll´Europa Centro-orientale e d´Italia, одржаном у Риму 1998, имао је излагање: Lo studio del diritto romano alla Facolta di Giurisprudenza di Belgrado dalla sua fondazione al momento attuale. Допуњена верзија овога текста изложена је под насловом Доктринарна рецепција римског права у Србији на научном скупу “Античко наслеђе у Србији” у организацији Друштва за античке студије, одржаног у Београду 2000. године, а објављен је у Зборнику Матице српске за класичне студије, Београд, 3/2001, 73-86. Учествовао је на округлом столу који је, у заједничкој организацији Карловог универзитета у Прагу и Правног факултета у Преторији (Јужноафричка република), одржан у Прагу 2002. Serbia as a Society in Transition and the Reception of the Roman Law Tradition објављен је у зборнику радова са овог скупа: The Roman Law Tradition in Societies in Transition, Praha, 2003, 12-21. О овој проблематици имао је излагање и на међународном научном скупу Vertragspraxis und Römisches Recht, који је 2003. године организовао Правни факултет у Сегедину (Мађарска). Из ове области објавио је такође рад Рецепција римских правних концепата и европска интеграција Србије у тематском зборнику Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд, 2007, 217-234 (издавач Правни факултет у Београду).

На међународном симпозијуму у организацији Правног факултета у Скопљу одржаном 2003. године изложио је рад Fontes iuris – od Cicerona do Justinijana, који је објављен у двотомном зборнику „Savremenoto pravo, pravnata nauka i Justinijanovata kodifikacija“, I-II, 2004, 75-90.

Реферат Форум Романум као изазов за модерна истраживања, изложен на научном саветовању у Сремској Митровици са темом „Антика и савремени свет“, објавио је у Зборнику радова Друштва за античке студије Србије, Београд 2007, 34-45. Са истом темом (Das Forum Romanum als Herausforderung für moderne Forschung) наступио је на конгресу правних историчара у Бечу 2008. године, у организацији правног факултета овога града и сплитског Правног факултета.

У оквиру пројекта Правног факултета у Бечу и Max Planck Института из Франкфурта (Rechtswissenschaftliche Fakultät Institut für Rechts und Verfassungsgeschichte): Legal Systems in the South Eastern European Countries after the End of the Ottoman Reign, проф. Бујуклић је изложио основне резултате својих истраживања на научном скупу у Бечу 2002. године. Потом је рад прихваћен за штампу и објављен под називом: Nation-bulding and the Emergence of Serbian Legal Studies in the Nineteenth Century , in: “Konflikt und Koexistenz. Die Rechordnungen Sudosteuropas im 19. und 20. Jahrhudert” (ed. T. Simon), Band II, Frankfurt am Main 2017, 513–582

У оквиру Ерасмус програма, на позив католичког универзитета ЛУМСА из Палерма (са седиштем у Риму), проф. Бујуклић је боравио у тој институцији десет дана (април 2016) и сарађивао у настави са професором римског права Маурилио Феличијем на испитима и одржао педавање у оквиру курса „Институције Римског права“: Fontes iuris: tempi del diritto e traditione romanistica.

Учествовао је као рецензент, стручни консултант и аутор напомена у преводу Цицеронових дела De legibus и De republica, које је са латинског превела проф. др Бојана Шијачки-Маневић (Плато, Београд, 2002). О значају овог превода за српску културу одржао је излагање на IX Colloquio dei romanisti delll´Europa Centro-orientale e d´Italia, одржаном у Новом Саду 2002. године, под називом  Le fonti e l’insegnamento: la traduzione serba del De legibus e De republica di Cicerone. Проширену српску верзију овог текста изложио је на међународном саветовању „Правноповијесни изазови на почетку новог стољећа“, одржаном 2006. године у организацији Правног факултета Свеучилишта у Сплиту и објавио га у Зборнику радова тог факултета бр. 3-4 /2006, 377-382.

Проф. Бујуклић се ангажовао на подручју популарисања италијанске културне баштине и један је од оснивача Друштва „Данте Алигијери“ у Београду, а као члан студенског удружења SPQR држи честа предавања у њиховој организацији у Италијанском културном центру у Београду. Члан је и активни учесник у научним активностима Друштва за античке студије у Београду и Друштва љубитеља римског права „Форум Романум“ на Правном факултету у Београду.

Био је члан Редакције научног часописа Анали, као и у уређивачком одбору (уз академика Л. Маргетића из Загреба и проф. др Јанеза Крањца из Љубљане) међународног зборника Annals of the Faculty of Law, Belgrade Law Review (LVIII, 3/2010), затим у редакцији међународног часописа Iustinianus Primus – Law Review, Правног факултета „Јустинијан Први“ у Скопљу и у уредништву међународног научног часописа Akropolis: Journal of Hellenic Studies у издању Центра за хеленске студије који делује у Црној Гори од 2017. године.

Од 2010 до 2018. био је уредник факултетског часописа Acta diurna, који представља својеврсну хронику Правног факултета Универзитета у Београду, где је био аутор бројних текстова о колективним путовањима свих запослених, о организованим одласцима у Хиландар и Свету Гору, као и са стручних ескурзија на које је водио своје студенте.

У више наврата био је члан Савета Правног факултета, а 2009. године је именован на функцију продекана за наставу у трогодишњем мандату. Био је представник Правног факултета у неколико органа на Универзитету, члан Комисије за стицање научних звања при Министарству просвете, члан Управног одбора Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића при Београдском универзитету, а као дугогодишњи члан академског хора “Бранко Крсмановић” (Обилић), био је у Управном одбору овог културно уметничког друштва.

Члан је Комисије за помиловања и Одбора за подизање споменика краљу Александру И Карађорђевићу.

Честим наступима у медијима проф. Бујуклић на адекватан начин промовише научну област за коју је компентентан и приближава је, не само студентима, већ и широком аудиторијуму, али увек уз поштовање егзактних научних резултата своје струке.

Жика Бујуклић рођен је 1952. године у Београду, где је завршио Основну школу, матурирао у Петој београдској гимназији и дипломирао на виолинском одсеку у средњој музичкој школи „Станковић“. Уписао се на Правни факултет у Београду 1971. године, на коме је дипломирао са одличним успехом 1975. године. Два пута је био међу награђеним студентима генерације. На последипломске студије уписао се 1976. године, усмени магистарски испит положио је 1982. године, а магистарску тезу Имовинскоправни односи по одредбама средњовековног Будванског статута одбранио је 1985. године. Потом му је одобрена израда докторске дисертације Наследно право у Котору у XIV веку, од које је после вишегодишњег рада био приморан да одустане (услед ратних збивања и недоступности приморских архива) и да се определи за нову тему: Закон као извор права у античком Риму (настанак и најранији почеци), коју је одбранио 1999. године.

За асистента-приправника на предмету Римско право на Правном факултету у Београду изабран је 1978. године, 1985. је постао асистент на истом предмету, а 1999. је изабран у звање доцента за два предмета: Римско право и Национална историја државе и права / Српска правна историја. Ванредни професор постао је у школској 2005/2006. години, а 2014. изабран је у звање редовног професора на предмету Римско приватно право. Пензионисан је 2018. године.

Од 2002. године обављао је наставне активности и на Правном факултету у Источном Сарајеву (Пале) на предмету Национална историја државе и права, а једно време и на Универзитету у Крагујевцу .