Књиге:

Српска политичка емиграција о преуређењу Југославије 1941-1943, Народна књига (Библиотека „Студије и монографије“), Београд, 1989, 338;

Идеја хрватског државног права и стварање Југославије, Драганић (Библиотека „Студије“), Београд, 1995, 359;

Апсолутна и ублажена правда у Есхиловој Орестији (коауторски рад са Костом Чавошким, Наш дом – L’Age d’Homme (Библиотека „Темељи“), Београд, 2001, 165.

Важнији чланци:

„Уговорни концепт конституисања југословенске заједнице“, Србија 1918. године и стварање југословенске државе, Зборник радова, Београд, 1989, 243-259;

„Трумбићев пројекат државноправног провизоријума на Крфској конференцији“, Историјски часопис, XXXIX/1992, 207-221;

„Ђорђе Тасић о нашем парламентаризму“, Архив за правне и друштвене науке, 4/1993, 637-657;

„Нацрт устава Стојана Новаковића из 1896“, Стојан Новаковић, Личност и дело – поводом 150-годишњице рођења (1842-1992), Зборник радова, Београд, 1995, 85-102;

„Питање правне ваљаности Уредбе о Бановини Хрватској“, Правна и политичка мисао Михаила Илића, Зборник ра­дова, Београд, 1995, 306-318;

„Кодификаторски рад Валтазара Богишића и Јована Хаџића – сукоб закона и обичаја“, Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844-1994), Зборник радова, Београд, 1996, 119-143;

„Никола Пашић на Женевској конференцији 1918.“, Никола Пашић. Живот и дело, Зборник радова, Београд, 1997, 331-354;

„Вештачка душа царства“, Архив за правне и друштвене науке, 1/1997, 61-87;

„Богишић између правде и предрасуде“, Правни живот, 11/1997, 845-855;

„Слободан Јовановић о владалачким личностима Обреновића“, Слободан Јовановић – личност и дело, Зборник радова, Београд, 1998, 171-188;

„Љубав и закон у Августиновој етици“, Анали Правног факултета у Београду, 1-4/2001, 297-313.

Рођена је 14. јула 1956. у Земуну. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1978. и на Филозофском факултету Универзитета у Београду – Група за етнологију 1981. године. На правноисторијски смер последипломских студија на Правном факултету уписала се 1979, а магистрирала 1985. са темом Гледишта српских грађанских политичара у избеглиштву на питање државног преуређења Краљевине Југославије 1941-1943. године. Докторску дисертацију под насловом Хрватски концепти државног уређења у време стварања југословенске државе (1918-1922) одбранила је 1990. године на Правном факултету Универзитета у Београду. За асистента-приправника на Правном факултету у Београду изабрана је децембра 1981, а у звање доцента за предмет Историја државе и права народа Југославије 1991. године. Због одлуке да заједно са другим колегама обустави наставу као акт савести и израз протеста због самовољног и незаконитог отпуштања професора, добила је отказ 14. септембра 1998. године. Правноснажном пресудом (на основу признања) из новембра 2000. године поништено је решење о престанку радног односа. Јуна 2001. године изабрана је за ванредног професора за предмет Национална историја државе и права.