U četvrtak, 9. decembra 2021. godine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu bio je domaćin tribine „Nacionalnim pamćenjem protiv revizije istorije“. Tribina je obeležila izuzetno važan datum – 9. decembra 1948. godine doneta je Konvencija Ujedinjenih Nacija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Već šest godina 9. decembar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida i sprečavanja zločina genocida.
Tribinu je pozdravnim obraćanjem u ime fakulteta otvorila prodekanka za međunarodnu saradnju, prof. dr Jelena Lepetić, koja je posebnu dobrodošlicu uputila počasnim gostima, preživelim logorašima iz logora Jasenovac i Jastrebarsko među kojima su bili čika Gojko Rončević Mraović i Smilja Tišma, najstarija narodna poslanica i osnivač Udruženja logoraša Jasenovca posle Drugog svetskog rata. Potom se prisutnima u ime svih studenata Pravnog fakulteta obratio student-prodekan Aleksa Škundrić, koji je istakao značaj ove tribine i nužnost da se strašni zločini nikada ne zaborave. Nakon toga pušten je film „Apel logoraša Jasenovca“ posle čega je student Luka Milošević pročitao tekst inicijative SANU za formiranje Saveta za nacionalno pamćenje, kao i spisak članova poslednjeg odbora SANU za skupljanje građe o genocidu protiv srpskog naroda i drugih naroda Jugoslavije u 20. veku.
Fakultet je imao čast da prvi govornik tribine bude istaknuti prof. dr Gideon Grajf, nosilac odlikovanja predsednika Srbije – zlatne medalje za izuzetne zasluge, direktor prva dva srpsko-jevrejska centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj“ u Beogradu i Jerusalimu, direktor Međunarodne ekspertske grupe GH-7 za Jasenovac i NDH, kao i autor multidisciplinarne trilogije o logoru za istrebljenje Jasenovac i NDH: „Jasenovac – Aušvic Balkana, ustaška imperija okrutnosti“, „Ustaško konačno rešenje, pre nacističkog konačnog rešenja“ i „Alojzije Stepinac, preobrati se ili umri – 101 razlog zašto ne može da bude svetac“. Profesor je odmah podstakao publiku da mu postavlja pitanja jer je ovu tribinu video kao odličnu priliku za otvoren dijalog i diskusiju. Publika je za profesora imala niz pitanja o motivaciji za pisanje obimne trilogije, metodama koje je profesor koristio da bi razgraničio činjenice od laži, poteškoćama sa kojima se susretao tokom svog istraživanja, sličnostima i razlikama između ustaša i nacista, kao i potrebi da se istina sačuva od revizionizma. Prof. Grajf je istakao da mu je želja za otkrivanjem istine bila zvezda vodilja tokom njegovog rada i da nije nikad ustuknuo, niti planira da ustukne od daljeg rada, iako na nedeljnom nivou dobija preteća pisma. Istorijsko istraživanje je naučno istraživanje sa tačno utvrđenim metodama, tako da on prati činjenice i ono što mu dokazi govore, i uvek se trudi da bude izrazito objektivan i da svojim istraživanjem nikome ne nanese štetu. Profesor je posebno naglasio da su njegove knjige prve u nauci koje porede Aušvic i Jasenovac, kao i naciste i ustaše. Za razliku od nacista koji su izbegavali direktan kontakt sa svojim žrtvama, ustaše su posebno volele da „okrvave“ ruke i stepen zverstava koja su počinili nad logorašima ukazuje na ozbiljnu patologiju, pogotovo kada se uzmu u obzir činjenice da je prof. Grajf uspeo da izbroji čak 57 načina ubijanja koje su ustaše praktikovale i primetio da su jedino ustaše imale logore za decu. Takođe, njih je pokretala ne samo njihova krvožednost, već i pohlepa – veoma često su slali ljude u logore da bi mogli da im zaplene i otmu imovinu.
Posle prof. Grajfa, prisutnima se obratio prof. dr Boris Begović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, kao i urednik zbornika „Pravni poredak Nezavisne države Hrvatske“. Profesor je govorio o nastanku zbornika koji je plod naučnog skupa istog naziva i hipotezi koja je tada postavljena i proveravana, a to je da je Nezavisna država Hrvatska zaista bila prava država sa svim državnim atributima. Osvrnuo se na radove svojih kolega i profesora Pravnog fakulteta koji su iz perspektive svojih disciplina ispitivali spomenutu hipotezu, kao i na zaključke do kojih su došli: većina se u svojim radovima složila da je NDH zaista bila država, te da je genocid bio jedan državni projekat u kojem su učestvovale sve državne strukture sa ciljem istrebljenja nepoželjnih. Temelji ovakve države, međutim, nisu bili mladi – postavila ih je hrvatska politička i intelektualna elita već posle Prvog svetskog rata, a njihov legitimitet potvrđuje i stav Hrvatske danas, gde državni čelnici i političari predstavljaju NDH kao rezultat istorijske želje hrvatskog naroda za nezavisnošću, a pozdrav „za dom spremni“ opisuju kao stari hrvatski pozdrav. Prof. Begović je na kraju istakao da je na svakome od nas da odluči šta će uraditi sa znanjem koje poseduje, jer znanje samo po sebi je potreban, ali ne i dovoljan uslov da bi se stvari promenile i da bi se proširila istina.
Na kraju tribine obratio se ambasador republike Jermenije, NJ.E. Ašot Ovakimjan preko webex platforme. Ambasador je govorio o donošenju Konvencija Ujedinjenih Nacija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida 1948. i pojmu genocida u kontekstu Jermenije i genocida izvršenim nad jermenskim narodom. Istakao je da su obrazovanje i pamćenje najvažnije oružje u sprečavanju zločina genocida, ali i sredstvo protiv brisanja i revidiranja istorije.
Tribinu su oplemenila i umetnička dela koja su bila deo izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“ u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. U pitanju su maketa logora Jasenovac koji je bio čak šest puta veći od logora Aušvic, kao i skulpture umetnice Katarine Tripković.
Više slika u galeriji ovde
