Састанак београдске правнотеоријске групе 20.10.2023., Брајан Таманаха „Социолошки приступи теоријама права“

Београдска група за правну теорију је организовала други догађај у јесењем семестру 2023. године са проф. Брајаном Таманахом (Вашингтон Универзитет) на тему социолошких приступа правној филозофији.

Проф. Таманаха је отворио општим напоменама о прагматизму, са фокусом на његово главно значење. Он је навео да се прагматизам бави искуством и деловањем, односно питањем шта право заправо ради, како га људи доживљавају и које су стварне друштвене последице права, док право одређује као скуп друштвених институција које се временом развијају у слојевитом контексту. Додао је да се прагматизам такође ослања на еволуционизам и људско понашање доживљава као део природног света, што га чини компатибилним са натурализмом. Поврх тога, само веровања која су поуздана и проверљива се узимају у обзир, иако научне теорије нису нужно вечне и непроменљиве. Проф. Таманаха је цитирао Џ. Дјуија, рекавши да прагматичар одбацује апстрактне, a priori, универзалне истине. Натурализам, такође, указује на контекстуализацију и варијације у међуљудским односима, иако неки аутори у исто време истичу сличности међу друштвима заснованим на заједничким људским особинама. Они наглашавају природне, биолошке аспекте људског живота који доводе до стварања друштава, па чак и инстинктивних моралних интуиција.

Потом је проф. Таманаха додао да се аналитички правни теоретичари, с друге стране, не слажу са прагматичким приступом, јер се фокусирају на универзално истините карактеристике применљиве на свако друштво. Он је дао пример Ј. Разове тврдње о филозофији права која се бави нужним истинама о праву и његовој суштини, уз тенденцију да се претпостављају труизми и чак проширују аналитички аргументи о праву на не-људска друштва.

Затим је проф. Таманаха прешао на поређење између историзма и холизма, као и на опште појмове социјалног конструкционизма.

Уследио је део догађаја са питањима и одговорима, са великим интересовањем публике који је углавном био фокусиран на потенцијално место и улогу аналитичке јуриспруденције и концептуалне анализе у нашим покушајима да разумемо шта је право, као и на конвенционалност и проблеме са нашим покушајима да разумемо право у прошлим друштвима кроз савремена концептуална сочива.

На крају састанка, Мила Ђорђевић се захвалила свима на одличној дискусији, као и проф. Таманахи на занимљивом предавању.

АНАЛИ

CRIMEN

НОВИ АРХИВ

ACTA DIURNA

Број 75 Јануар/ Јун 2024

Archives