У петак, 10. маја 2024. године, др Јасмина Милановић, научни саветник из Института за савремену историју, одржала је предавање „Женска друштва у Кнежевини и Краљевини Србији (1875-1918)“. На самом почетку везала је “женско питање” са питањем женског образовања, те нам је говорила о оснивању Више женске школе, под руководством Катарине Миловук. Катарина Миловук поднела је Касационом суду питање тумачења изборних закона, сматрајући да се израз “грађанин” у њима односи на грађане оба пола, јер није наглашено да се ради о мушкарцима: иницијатива је одбијена, али са свега једним гласом више. Женско друштво основано је 1875. године, после избијања Херцеговачког устанка: његова правила потом ће служити као узор и другим женским друштвима. Циљеви друштва били су културни, образовни и еманципаторски, а чланица је могла бити свака жена старија од 17 година која је прихватала његова правила (без разлике вере или националности), што је било изузетно широко за тадашње европске појмове. Убрзо је покровитељица Друштва постала кнегиња Наталија, а и кнез Милан је био један од највећих донатора Друштва, што је подигло престиж чланства. Говорила нам је и о оснивању раденичких школа, које су биле усмерене на то да сиромашним девојчицама пруже начин да зарађују за живот, о листу „Домаћица“ – првом женском часопису у Србији – те о другим установама које је Друштво оснивало. Затим је говорила о другим женским друштвима – Јеврејском женском друштву, Одбору госпођа кнегиња Љубица, Материнском удружењу… Потоње и оснивање Дома за одојчад (јер дотад није било дома за децу млађу од седам година) били су контроверзни у јавности, јер се сматрало да промовишу неморал: то је прекинуло тек покровитељство принцезе Јелене Карађорђевић. Говорила је о активностима Кола српских сестара, помагању српског народа на територији Старе Србије (Македоније), њиховом календару “Вардар” и Дому Св. Јелене за бригу о деци радница. Нарочиту пажњу је посветила раду женских удружења у време ратова и криза, а пре свега оснивању болница и организовању болничарских курсева, који су, рецимо, резултовали бројем од око 1500 обучених добровољачких болничарки током Балканских ратова, док су у болницама радиле и супруге страних дипломата. После предавања, публика је имала многобројна питања.
Више фотографија можете погледати овде
