U petak, 10. maja 2024. godine, dr Jasmina Milanović, naučni savetnik iz Instituta za savremenu istoriju, održala je predavanje „Ženska društva u Kneževini i Kraljevini Srbiji (1875-1918)“. Na samom početku vezala je “žensko pitanje” sa pitanjem ženskog obrazovanja, te nam je govorila o osnivanju Više ženske škole, pod rukovodstvom Katarine Milovuk. Katarina Milovuk podnela je Kasacionom sudu pitanje tumačenja izbornih zakona, smatrajući da se izraz “građanin” u njima odnosi na građane oba pola, jer nije naglašeno da se radi o muškarcima: inicijativa je odbijena, ali sa svega jednim glasom više. Žensko društvo osnovano je 1875. godine, posle izbijanja Hercegovačkog ustanka: njegova pravila potom će služiti kao uzor i drugim ženskim društvima. Ciljevi društva bili su kulturni, obrazovni i emancipatorski, a članica je mogla biti svaka žena starija od 17 godina koja je prihvatala njegova pravila (bez razlike vere ili nacionalnosti), što je bilo izuzetno široko za tadašnje evropske pojmove. Ubrzo je pokroviteljica Društva postala kneginja Natalija, a i knez Milan je bio jedan od najvećih donatora Društva, što je podiglo prestiž članstva. Govorila nam je i o osnivanju radeničkih škola, koje su bile usmerene na to da siromašnim devojčicama pruže način da zarađuju za život, o listu „Domaćica“ – prvom ženskom časopisu u Srbiji – te o drugim ustanovama koje je Društvo osnivalo. Zatim je govorila o drugim ženskim društvima – Jevrejskom ženskom društvu, Odboru gospođa kneginja Ljubica, Materinskom udruženju… Potonje i osnivanje Doma za odojčad (jer dotad nije bilo doma za decu mlađu od sedam godina) bili su kontroverzni u javnosti, jer se smatralo da promovišu nemoral: to je prekinulo tek pokroviteljstvo princeze Jelene Karađorđević. Govorila je o aktivnostima Kola srpskih sestara, pomaganju srpskog naroda na teritoriji Stare Srbije (Makedonije), njihovom kalendaru “Vardar” i Domu Sv. Jelene za brigu o deci radnica. Naročitu pažnju je posvetila radu ženskih udruženja u vreme ratova i kriza, a pre svega osnivanju bolnica i organizovanju bolničarskih kurseva, koji su, recimo, rezultovali brojem od oko 1500 obučenih dobrovoljačkih bolničarki tokom Balkanskih ratova, dok su u bolnicama radile i supruge stranih diplomata. Posle predavanja, publika je imala mnogobrojna pitanja.
Više fotografija možete pogledati ovde
