“Клиничко правно образовање” (clinical legal education) је интерактивни метод едукације студената права, који има за циљ да их обучи у неким практичним вештинама које ће им бити потребне да би своју будућу професију обављали компетентно, савесно и са високим професионалним моралом. Могло би се најједноставније рећи да је то метод “учења из искуства” (learning from experience) или “учења на основу чињења” (learning by doing).
Клиничко правно образовање има три главне сврхе:
- Првенствени циљ јесте да студенте учи практичним вештинама и професионалној одговорности, дајући им могућност да примењују право на клијенте у стварним животним ситуацијама. Рад у правној клиници студенти обављају под будним оком професора, асистената и адвоката који су им супервизори.
- Други главни задатак је да формира високе моралне стандарде за све који се баве правом, а прва лекција у том смислу морала би бити разумевање и прихватање идеје да људи без моћи и новца заслужују једнак правни третман у друштву.
- Трећи, али не најмање значајан циљ, састоји се у сензибилисању студената за положај и потребе посебно рањивих категорија лица, као и у промовисању друштвене правде кроз различите облике pro bono рада.
Задовољавајући наведене потребе, клиничко правно образовање има позитиван утицај на квалитет образовања на правним факултетима. Покушавајући да сами разреше случајеве којима се баве, уместо да само меморишу опште правне норме и најважнија правна начела, студенти развијају способност аналитичког и критичког мишљења које је особито важно за свако бављење правом. Рад у оквиру правне клинике омогућава студентима да стекну сазнања не само о општим правним изворима него и о вредностима које су од највеће важности за ефикасан правни систем, као што су владавина права, правда, поштење, високи етички стандарди и заштита маргинализованих група и рањивих категорија лица. Клиничко правно образовање може имати врло различите форме. Избор оптималног модела програма који ће бити спровођен зависи од различитих чинилаца, као што су степен подршке који идеја добије на правним факултетима, државна политика у области образовања, општи ниво правне свести и правне културе у друштву итд.
Од ступања Закона о бесплатној правној помоћи на снагу и почетка његове примене (1. октобар 2019. године) Правни факултет Универзитета у Београду је престао да ради с правим клијентима јер Закон не препознаје правне факултете као пружаоце бесплатне правне помоћи. Уместо тога, Правни факултет организује клиничко правно образовање путем клиника које се одвијају током једног или два семестра чији су програми прилагођени новом нормативном оквиру. Иако се програми и методе рада са студентима разликују од клинике до клинике, свим клиникама је заједничко да студенте подучавају практичним правним вештинама кроз студије случаја, симулације, рад са експертима и практичарима и праксу у партнерским институцијама и организацијама. Правни факултет одвојио је једну посебну просторију која је намењена за клинички рад и темељно је реновирао (семинар 217), док је друга просторија преуређена посебно за симулације које су саставни део програма клиничког правног образовања, а позната је као “судница” (амфитеатар VIII).
Дуга традиција клиничког правног образовања на Правном факултету Универзитета у Београду
Клиничко правно образовање је на Правни факултет Универзитета у Београду увела проф. др Марија Драшкић 2013. године, установивши Правну клинику за породично право као први клинички правни наставни програм. Одлични резултати професорке Драшкић и позитивна искуства студената који су похађали Правну клинику за породично право подстакли су наставнице и наставнике Правног факултета да оснивају нове клинике у областима којима се баве, што је за последицу имало да је број правних клиника из године у годину растао и данас чини чак шеснаест клиничких програма. До 2011. године правне клинике су биле ваннаставна активност за коју су се пријављивали студенти посебно заинтересовани за конкретну област права којом се дата клиника бави. Од 2011. године правне клинике постају део наставног плана и програма, и то као једна од неколико правних вештина које се студентима нуде на четвртој години основних студија.
До школске 2019/20. године, односно до почетка примене Закона о бесплатној правној помоћи, правне клинике на Правном факултету Универзитета у Београду функционисале су у оквиру два модула. Модул А чиниле су Клиника за породично право, Клиника за облигационо право и Клиника за кривично право које су трајале три семестра. У првом семестру студенти су имали интензивну интерактивну наставу у оквиру које су изучавали следеће области: технике интервјуисања клијената, технику писања правних докумената, правну етику и учење кроз симулације суђења. Након овог семестра, студенти су били спремни да раде са клијентима које примају у просторијама Правног факултета према утврђеном распореду. Рад са клијентима одвијао се у наредна два семестра. Примали су се клијенти слабијег имовног стања, клијенти који долазе из маргинализованих група, као и студенти београдског универзитета. Модул Б чиниле су Клиника за питања дискриминације, Клиника за азил и избегличко право, Клиника за сузбијање трговине људима, Клиника за сузбијање корупције, Клиника за еколошко право и Клиника за медијацију. Клинике из модула Б трајале су два семестра. У првом семестру студенти су имали интензиван интерактиван тренинг у области за коју се специјализују, јер су у питању теме које се мање изучавају у оквиру редовног курикулума на Факултету. Након тог семестра, студенти су се слали у партнерске међународне, владине и невладине организације, где су стицали релевантну праксу у области којом се клиника бави, док су поједине клинике повремено радиле и с клијентима попут Правне клинике за еколошко право.
Од школске 2019/2020. године све правне клинике су морале да прилагоде свој рад новом нормативном оквиру. Клинике које су припадале модулу А (Правна клиника за породично право, Правна клиника за кривично право и Правна клиника за облигационо право) престале су да раде с клијентима и студенте обучавају путем студија случајева и симулација, у сарадњи с угледним судијама, тужиоцима, адвокатима и другим практичарима. Клинике које су припадале модулу Б наставиле су свој рад на исти начин као што је то био случај пре почетка примене Закона о бесплатној правној помоћи, ослањајући се у великој мери на сарадњу с партнерским организацијама и институцијама. Нове правне клинике које су успостављене након ступања на снагу Закона о бесплатној правној помоћи, функционишу по сличном принципу као некадашње клинике из модула Б.
Све правне клинике Правног факултета Универзитета у Београду почивају на три стуба. Први се састоји у интерактивним предавањима и радионицама које држе професори и сарадници Правног факултета и истакнути практичари. Други стуб чине интерактивне методе подучавања попут правних студија случаја, писања различитих поднесака, правних аката, правних мишљења, извештаја пред међународним телима, али и симулација судских поступака и практично применљивих истраживања и анализа. Трећи стуб огледа се у сарадњи с великим бројем државних органа, институција, међународних и невладиних организација захваљујући којој се за студенте организује пракса, вођене посете, теренски рад и бројне друге практично оријентисане активности.
Статус предмета: Изборни предмет на четвртој години студија – Правне вештине
Управница правних клиника: проф. др Бојана Чучковић
Секретар правних клиника: доц. др Ђорђе Марковић
Координатори правних клиника: проф. др Горан Илић, проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Урош Новаковић, проф. др Ивана Крстић, проф. др Мирјана Дреновак Ивановић, проф. др Бојана Чучковић, проф. др Игор Вуковић, проф. Добросав Миловановић, проф. Душан Поповић, доц. др. Новак Вујичић.
Правни факултет Универзитета у Београду организује клиничко правно образовање путем следећих клиника:
- Клиника за породично право
- Клиника за облигационо право
- Клиника за кривично право
- Клиника за питања дискриминације
- Клиника за азил и избегличко право
- Клиника за сузбијање трговине људима
- Клиника за сузбијање корупције
- Клиника за еколошко право
- Клиника за управно право
- Клиника за медијацију
- Клиника за право конкуренције
- Клиника за право и технологију
- Е – клиника