Статус предмета: Изборни предмет на четвртој години студија – Правне вештине
Секретар правних клиника: асист. Ђорђе Марковић
Координатори правних клиника: проф. др Горан Илић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Ивана Крстић, проф. др Мирјана Дреновак Ивановић, др Бојана Чучковић
Правни факултет Универзитета у Београду организује клиничко правно образовање путем клиника из модула А и клиника из модула Б.
Модул А
Клинике из модула А трају три семестра. У првом семестру студенти имају интензивну интерактивну наставу у оквиру које изучавају следеће области: технике интервјуисања клијената, технику писања правних докумената, правну етику и учење кроз симулације суђења. Након овог семестра, студенти су спремни да раде са правим клијентима које примају у просторијама Правног факултета према утврђеном распореду. Рад са клијентима одвија се у наредна два семестра. Примају се клијенти слабијег имовног стања, клијенти који долазе из маргинализованих група, као и студенти београдског универзитета.
Правни факултет одвојио је једну посебну просторију која је намењена за рада са клијентима и темељно је реновирао (семинар 217), док је друга просторија преуређена посебно за симулације које су саставни део програма клиничког правног образовања, а позната је као “судница” (амфитеатар VIII).
Модул Б
- Клиника за питања дискриминације
- Клиника за азил и избегличко право
- Клиника за сузбијање трговине људима
- Клиника за сузбијање корупције
- Клиника за еколошко право
- Клиника за управно право
- Клиника за медијацију
Клинике из модула Б трају два семестра. У првом семестру студенти имају интензиван интерактиван тренинг у области за коју се специјализују јер су у питању теме које се мање изучавају у оквиру редовног курикулума на Факултету. Након тог семестра, студенти се шаљу у партнерске међународне, владине и невладине организације, где стичу релевантну праксу у области из које је клиника. Партнери код којих студенти обављају праксу су: Повереник за заштиту равноправности, UNHCR, PRAXIS, Београдски центар за људска права, YUCOM, АСТРА и Атина.
Предмет „Правна клиника“ на Правном факултету Универзитета у Београду
„Клиничко правно образовање“ (clinical legal education) је интерактивни метод едукације студената права, који има за циљ да их обучи у неким практичним вештинама које ће им бити потребне да би своју будућу професију обављали компетентно, савесно и са високим професионалним моралом. Могло би се најједноставније рећи да је то метод „учења из искуства“ (learning from experience) или „учења на основу чињења“ (learning by doing).
Клиничко правно образовање има две главне сврхе:
- Првенствени циљ јесте да студенте учи практичним вештинама и професионалној одговорности, дајући им могућност да примењују право на живе људе у стварним животним ситуацијама. Рад у правној клиници студенти обављају под будним оком професора, асистената и адвоката који су им супервизори.
- Други главни задатак је да формира високе моралне стандарде за све који се баве правом, а прва лекција у том смислу морала би бити разумевање и прихватање идеје да људи без моћи и новца заслужују једнак правни третман у друштву.
Задовољавајући обе ове потребе, клиничко правно образовање може генерално имати позитиван утицај на квалитет образовања на правним факултетима. Решавајући стварне проблеме стварних људи и учећи се професионалним вештинама под надзором оних који су за то додатно квалификовани, студенти добијају прилику да се суштински заинтересују за право и да са бољим знањем и више задовољства заврше своје студије. Нема сумње да многи дипломирани правници добијају прилику да таква знања стекну касније и сами, током своје праксе; но, пут таквог образовања неминовно је парцијалан, обавља се спорадично и препуштен је индивидуалним способностима и амбицијама сваког појединца. Са дуге стране, покушавајући да сами разреше случајеве којима се баве, уместо да само меморишу опште правне норме и најважнија правна начела, студенти развијају способност аналитичког и критичког мишљења које је особито важно за свако бављење правом. Најзад, тренинг у правној клиници омогућава студентима да стекну сазнања не само о општим правним изворима него и о вредностима које су од највеће важности за ефикасан правни систем, као што су владавина права, правда, поштење, високи етички стандарди.
Клиничко правно образовање може имати врло различите форме. Избор оптималног модела програма који ће бити спровођен зависи од различитих чинилаца, као што су степен подршке који идеја добије на правним факултетима, државна политика у области образовања, општи ниво правне свести и правне културе у друштву итд.
Правни факултет Универзитета у Београду организује клиничко правно образовање кроз Клинику за породично право, Клинику за облигационо право и Клинику за кривично право (модул А) те кроз Клиника за питања дискриминације, Клинику за азил и избегличко право, Клинику за сузбијање трговине људима, Клинику за сузбијање корупције и Клинику за еколошко право (модул Б). Ово је, разуме се, само један од више могућих модела, који истовремено пружа могућност за остале наставнике и сараднике који су за овакав пројекат заинтересовани да узму учешћа у његовом ширењу.
Историјат
Идеја о клиничком правном образовању појавила се као резултат процене да традиционални академски курикулум на правним факултетима може добро да подучава правним принципима, али да је неопходно и практично искуство да би се знало како треба применити те правне принципе коректно и са разумевањем. Концепт клиничког правног образовања био је први пут описан почетком прошлог века од стране два професора, као варијанта медицинског клиничког модела који се одувек примењивао у студијама медицине. Руски професор Александер И. Љубљински, у једном чланку који је објављен у Немачкој 1910. године, и амерички професор Вилијам Роу, у тексту који је објављен у Америци 1917. године, сваки за себе писали су о концепту „правне клинике“. Обојица су заслужни за овај назив, на који их је инспирисала традиција медицинске професије која захтева од студената медицине да се обучавају на правим медицинским клиникама, бринући о стварним пацијентима под контролом школованих лекара.
Позив за клиничком компонентом у правничком образовању није био покушај да се само копира модел приправничког стажа који је већ тада постојао у многим земљама, према коме су студенти радили изван правних факултета под супервизијом искусних практичара. Напротив, то је био позив за установљавање новог типа образовања који би студентима понудио могућност да стекну искуство стварне правне праксе и контекст у коме се право развија, а у оквиру структурисане „лабораторије“ за правничко образовање.
Клиничко правно образовање постало је стандардни део наставних програма на америчким правним факултетима почев од 60-их година прошлог века, а у Русији, Централној и Источној Европи у последњих петнаестак година усталило се на нешто више од 60 правних факултета. Правне клинике познате су масовно и у државама бившег Совјетског Савеза, Великој Британији, Јужној Африци, Чилеу итд., а управо је у току оснивање и у неким земљама чланицама Европске уније (на пример, у Италији). Од недавно правне клинике функционишу и у нашем најближем окружењу, на правним факултетима у Марибору, Љубљани, Загребу, Осијеку, Ријеци, Скопљу, Подгорици, Нишу и Новом Саду.
Остале информације
У 2008. години, уз подршку мисије ОЕБС у Београду, донети су Минимални стандарди рада на правним клиникама и створена је Мрежа правних клиника у Србији, којој су приступили Правни факултет Универзитета у Београду, Правни факултет Универзитета у Нишу и Правни факултет Универзитета Унион.
Уз подршку ОЕБС-а објављена су и два приручника: о техникама интервјуисања клијената и о правној етици, који је широј професионалној јавности представљен у децембру 2010. на Копаоничкој школи природног права.
Правни факултет започео је и сарадњу са правним клиникама у региону. Том приликом, од 29. до 30. октобра 2012. на Правном факултету у Београду боравила је делегација наставника и студената клиничара са Правног факултета у Загребу, а узвратна посета наставника и студената клиничара са Правног факултета у Београду организована је од 26. до 27. новембра 2012. на Правном факултету у Загребу. Приликом посета, представљен је рад клиника на оба факултета и разматрани могући правци даље сарадње.
